Akrura je oduševljeno pohitao da se sretne sa Krišnom, delom Boga koji je sišao na Zemlju: ” Život mi je sad rodio plodom, posle mojih noći stiže dan, videću lice Višnua, čije su oči poput listova lotosa. Videću te oči koje kada ih samo zamišljaš otklanjaju greh. Danas ću sresti slavu slave, usta Višnua koja govore i ostale nauke. Videću vladara sveta koji ga nosi, koga slave kao najboljeg među muškarcima, kao mužjaka prilikom obreda. Videću Kešavu koji nema kraj ni početak, obožavanjem koga je Indra stekao mesto kralja bogova. Hari, čiju prirodu ne poznaju ni Brama, Rudra, Ašvini, Vasui, Aditje ni Maruti, danas će dotaći moje telo. Duša svih, znalac svega, on koji sve zna, u svemu je prisutan, koji je večan, nepropadajuć, sveprožimajući, danas će sa mnom razgovarati. On, nerođeni, koji je više puta spasio svet u vidu ribe, kornjače, patuljka, konja, lava, danas će mi se obratiti. Vladar Zemlje, koji po želji menja oblike, preuzeo je na sebe stanje čovečanstva kako bi sproveo ono što mu je na srcu. Ananta, koji nosi Zemlju na svojoj glavi i koji je sišao na Zemllju da bi je zaštitio, danas će mi se obratiti mojim imenom. Slava ovom biću koji nas obmanjuje da nam je otac, brat, sin, prijatelj, majka, rođak. Slava njemu koji je jedno sa pravim znanjem, koji je neobjašnjiv i kroz kog sedeći u srcima jogiji prevazilaze svetovno neznanje i iluziju.
Klanjam se onom koji je mužjak na obredima, Jađnjapuruša, koga pobožni ljudi nazivaju Vasudevom, a filozofi Višnuom. Neka onaj koji je uzrok i posledica svega kao i sam svet bude fin prema meni putem svoje istine, jer sam oduvek verovao u tog nerođenog večnog Harija, na koga kad čovek meditira postaje skupina svih dobrih stvari.“
Tako je Akrura stigao u predvečerje u Gokulu, u vreme kad se muzu krave i tamo je među stadom ugledao Krišnu tamnog poput lista lotosa, očiju iste boje, grudima ukrašenih Šrivatsa oznakom, dugih ruku, širokih grudi, visokog nosa, prijatnog govora i veselog osmeha kako gazi čvrsto po zemlji stopalima sa crveno ofarbanim noktima, obučenog u žuto i ukrašenog vencems od šumskog cveća sa vežom puzavicom u ruci i belim lotosima na glavi,. Akrura je takođe video i Balabadru, belog poput jasmina, labuda, ili meseca obučenog u plavu odeću, jakih i velikih ruku i lica koje blista poput lotosa u cvatu, poput Kailaša planine ukrašenog vencem od oblaka.
Kada je Akrura ugledao ova dva mladića, lice mu je zasijalo, a telo mu se uspravilo, jer je ovo za njega bila uzvišena sreća i slava, dupla manifestacija Vasudeve. Radovao se telesnom susretu sa Krišnom i da će mu otelotvorenje boga staviti ruku na leđa, jer esam dodir ovih prstiju je dovoljan da otkloni grehe i osigura stalnu sreću: ta ruka koja nosi disk koji blista od svih plamenova vatre, munje i sunca i uništava demone; ta ruka koju je Bali pokvasio vodom i tako zaslužio neizreciva uživanja ispod Zemlje, besmrtnost i vladavinu nad bogovima tokom čitave Manvantare, nepobedivost od strane neprijatelja.
„Ajoj! Prezreće me zbog moje veze sa Kamsom. Kako je uzaludan život onog koga izbegavaju istinoljubivi. Šta ne zna on koji obitava u srcima svih, koji je večan, izvan nesavršenosti, koji stvara čistotu, koji je jedno sa istinskim znanjem? Prićiću mu srcem potpuno predanim, vladaru svih vladara, otelotvorenom delu Purušotame, Višnua, koji je bez početka, sredine i kraja.“
Ovako razmišljajući Jadava je prišao Govindi i obratio mu se: „Ja sam Akrura“, i sagnuo je glavu sve do Harijevih stopala. Krišna mu je stavio na glavu svoju ruku obeleženu zastavom, gromom i lotosom, te ga povukao ka sebi i snažno zagrlio.
Kešava i Rama su zatim započeli sa njim razgovor, te su čuli sve šta se desilo i poveli su ga u svoje odaje. Dali su mu da jede i primili ga kao što se gost prima u kuću. Akrura im je ispričao kako je Kamsa povredio njihovog oca Anakadundubi, princezu Devaki i čak i njegovog oca Ugrasenu. Rekao im je i razlog zbog kog je on bio prognan. Na kraju mu je uništitelj Kešina rekao : „Svestan sam svega što si mi rekao, Rama i ja sutra idemo sa tobom u Maturu. Odrasli seljani idu isto sa nama i nose prigodne poklone. Odmori noćas ovde i oslobodi se svakog straha. Za tri noći ću ubiti Kamsu i njegove bliske ljude.“
Zatim su sva trojica otišli na spavanje u ovoj kući kod Nande. Svanulo je jutro i svi su se uputili za Maturu. Gopije su žalile za njihovim odlaskom, jer su se plašile da će se Govinda dopasti ženama u gradu, da će mu se to svideti i više neće hteti da se vrati na selo. Tužni su bili oni koje je Krišna ostavljao ovde, a sretni oni koji će ga u Maturi prvi put videti.
Putovali su do podneva kada ih je Akrura zamolio da stanu kako bi u reci Jamuni obavio podnevni obred. Okupao se, isprao usta, ušao dublje u reku i zastao da meditira na uzvišeno biće. Video je mentalno Balabadru sa hiljadu glava, vencem jasmina, krupnih crvenih očiju u prisustvu Vasukija, Rambe i drugih moćnih zmija, Gandarve koje ga slave ukrašene cvećem, sa tamnim ukrasima, sa krunama od lotosa, sa minđušama od dragog kamenja, opijen je stajao na dnu reke u vodi. Na krilu je držao Krišnu tamnog poput oblaka, bakarnih očiju, sa četiri ruke, diskom i drugim oružjem, u žutoj odeći, ukrašenog mnogobrojnim cvećem, munjama i Indrinim lukom. Na grudima mu je bio nebeski znak, ruke su mu blistale od narukvica, a na glavi je nosio beli lotos. Pored njega su bili Sanandana i drugi mudraci koji su bili u dubokoj meditaciji i gledali samo u vrh svog nosa.
Akrura je bio začuđen kako su tako brzo prešli sa jednog mesta u vodu, ali mu je Đanardana oduzeo na kratko moć govora pa nije mogao da ih pita. Kada se vratio iz vode, zatekao ih je na istom mestu gde su i ranije bili. Kako je ponovo zaronio, oni su bili ponovo u vodi.
Molitva Akrure Krišni:
„Slava tebi koji si jednoličan i mnogostruk, sveprožimajući, uzvišeni duh, nezamislive slave i koji si jednostavno postojanje. Slava tebi, neobjašnjivi, koji si istina i bit obreda. Slava tebi, gospode, čija je priroda neznana, koji je iznad primarne materije, koji postoji u pet oblika kao jedno sa elementima, sa materijom, sa osobinama, sa živom dušom, uzvišenim duhom. Pokaži mi naklonost, dušo univerzuma, bitku svih stvari, prolaznih i večnih, kako god nazvan Brama, Višnu, Šiva i sl. Obožavam te, bože, čija je priroda neopisiva, svrha neobjašnjiva, ime nepoznato; jer tebi ne pristoje atributi i nazivi, jer si TO, uzvišeni Brama, večni, nepromenljivi, nestvoreni. Ali budući da mi ne možemo da dostignemo cilj bez nekog određenog oblika, tebe zovu Krišna, Ačjuta, Ananta ili Višnu. Ti si nerođeno božanstvo, predmet ovih uobličavanja. Ti si bogovi, sva druga bića, sav svet, sve. Dušo univerzuma, ti si izvan promena i van tebe nema ničega. Ti si Brama, Pašupati, Arjaman, Datri i Vidatri, Indra, vazduh, vatra, gospodar voda, bog bogatstva i sudija smrtnika. Iako jedan ti upravljaš svetom raznim energijama radi različitih svrha, Ti, jedno sa sunčevim zrakom, stvaraš univerzum. Sve elementarne čestice su sastavljene iz tvojih kvaliteta. Tvoj uzvišeni oblik je sat (postojanje). Klanjam se onom koji je jedno sa istinskim znanjem, koji jeste i nije uočljiv. Slava njemu, Vasudevi, Šankaršani, Pradjumni i Anirudi.“
Tako je Jadava Akrura stojeći u reci slavio Krišnu i obožavao ga zamišljenim štapićima i cvećem. Neobraćajući pažnju na ostalo, fiksirao je svoj um samo na božanstvo i dugo kontemplirajući dostigao svrhu duše. Izašao je iz Jamune, došao do kola, gde je zatekao Ramu i Krišnu. Krišna mu reče: „Mora da si video neko čudo u reci Jamuni, jer gledaš zapanjeno.“
Akrura odgovori: „Čudo koje sam u Jamuni video, vidim i sada ovde pred sobom u telu, jer sam u vodi tebe video. Ali dosta o tome, bojim se da će Kamsa biti ljut što kasnimo: to je nesrećna posledica onih koji se hrane tuđim hlebom.“
U predvečerje su stigli u Maturu. Akrura im reče da sad on sam mora kolima da uđe u grad, a da oni moraju da nastave peške. Rama i Krišna su nastavili peške kroz Maturu. Naišli su na perača rublja, nekog Kamsinog čoveka koji ih je provocirao, pa mu je Krišna stao na glavu i ubio ga. Uzeli su stvari i otišli do prodavnice cveća. Cvećar je bio zadivljen kad ih je video. Bili su toliko lepi da je pomislio da su bogovi. Kada su upitali za malo cveća, bacio im se pred stopala i zahvalio što su došli kod njega u kuću i time je blagoslovili. Potom im je dao cveće koje god su hteli. Krišna ga je blagoslovio večnom srećom i bogatstvom, potomstvom, konačnim oslobođenjem.
Vishnu Purana Stories 